Bila je opet u Beogradu.Otisla je bas kao sto je i dosla,tiho i skoro necujno.Njen poseta bas me je iznenadila i u meni izazvala buru prelepih emocija,pogotovu u trenutku saznanja o njenom dolasku.O,umalo da zaboravim ta devojka koju svi vole,zove se Tea.Ima dugu ravnu kosu kestenjaste boje koja se savrseno slaze sa njenim tamnobraon ocima i tenom poput meda.Njen odlazak,odnosno povratak u Mostar u meni je izazvao osecaj tuge i neraspolozenja.
    Hodala sam svojom ulicom,jedva osvetljenom icudesno tihom.Imala sam osecaj da me cak i taj lagani vetric,koji mrsi moju loknavu plaviu kosu,ismejava i sazaljeva.Posle naseg pozdrava,ispred kafica u kome smo sedele,osetila sam se prazno.Bas kao ona bela serpica koja stoji u nasem tamnom podrumu vec godinama.Osecala sam mucninu,strah,s suze sam jedva suzdrzavala.Svaki moj korak trajao je neobicno dugo,a moja kuca mi je delovala sve dalje i dalje.
    Oduvek sam se druzila sa Teom.Bile smo uvek bliske,pretpostavljam da je to zbog gimnastike u kojoj smo najbolje.Nase druzenje je postajalo intenzivnije sto smo se bolje poznavale.Delile smo hranu,gledale spotove i filmove na njenom i-pod-u,smejale se Milanu…i mnostvo drugih stvari.U 8. razredu bile smo nerazdvojne,ali sve lepo ima svoj kraj.Ona je morala da se preseli u Mostar,jer joj otac tamo radi.Svima je taj rastanak pao tesko,a njoj,mislim da joj je bilo najteze.
     Tea nikada nije bila ista kao druge devojcice iz naseg okruzenja,i svi su je voleli bas zbog toga.Ona je jedinstvena,neponovljiva i vrlo posebna.
      Iako mi je kuca bila blizu,moje srce nije vise moglo da izdrzi,vid mi se zamutio,secanja na stare,dobre dane ponovo su izbila na povrsinu i suzice su,kao one veceri kada smo isli na proslavu mature,same kao dve reice kliznule niz mije blede obraze.
       Znam da ce mi nedostajati.Znam to jer joj autobus jos nije krenuo,a vec mi mnogo nedostaje.
                              ——-KRAJ——-

my friend Milica, she wrote this four years ago. I haven’t seen her in a really long time, I miss her.

and I miss my home.